11.06.2009.

Vreme je za šlag i jagode!

Dragi moji fanovi,
Znam, nisam vam dugooo pisala, ali verujem da me razumete. Nakon istorijske pobede u Ljeidi gde smo u Fed kup takmičenju zabeležile ubedljiv trijumf nad Španijom i ostvarile prvi put u istoriji plasman u Svetku A grupu meni je krenuo jedan loš period u pogledu zdravstvenog stanja, a samim tim i rezultata. Razbolela sam se upravo za vreme Fed kupa u Ljeidi, odigrala oba meča pod visokom temperaturom, iscrpljena, ali borba za Srbiju uvek je jača od svega. Dala sam od sebe više nego što sam mogla u tom trenutku i na kraju smo došli do željenog cilja – do toga da ćemo 6. i 7. februara 2010. godine ponovo u Areni, ponovo pred domaćom publikom biti boj za Srbiju i trasirati put ka trofeju Fed kupa koji nam je sada nikad bliži.

Nakon Fed kupa usledili je serija turnira na šljaci – Štutgart, Rim i Madrid gde nisam odigrala ni blizu od onog što sam očekivala i želela, jer me je upravo ta prehlada i iscrpljenost nakon Ljeide držala dugo i nisam uspevala da vežem nekoliko mečeva a da me ne stigne umor i iscrpljenost. U Rimu je došlo i do povrede trbušnog mišića, što je veoma nezgodna povreda, jer zahteva mirovanje, a bila sam u jeku sezone na šljaci. Odmah sam krenula sa terapijom, ali to nije mnogo pomoglo. Nisam o tome pričala, sve do Rolan Garosa. Verovala sam da će proći, da će se sve stabilizovati i da ću konačno uPariz stići zdrava i spremna za nove pobede. Nažalost do toga nije došlo. U Parizu se povreda trbučnog mišića pogoršala i prilikom servisa sam imala velikih problema, osećala sam jaku bol. U prvih par mečeva trudila sam se da ne mislim na povredu i da maksimalnom koncentracijom dođem što pre do željenog rezultata, da se na terenu ne zadržavam puno. Tako je i bilo sve do osmine finala kada se u mene uvukla neka nervoza, nestalo je koncentracije i mog osmeha, misli su bile usmerene samo to da li ću se još više povrediti, sve se okrenulo u pogrešnom smeru, a tako se i završilo – preranim oproštajem od Pariza.

Nešto izuzetno lepo dogodilo mi se pred sam start Rolan Garosa. Bila sam specijalan gost na najglamuroznijem događaju ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu - aukcijskoj večeri "Cinema against AIDS". Imala sam čast da sa holivudskim zvezdama prikupi sredstva za borbu protiv AIDS-a, ja sam na aukciji ponudila meč samnom koji je za 45.000 evra odkupio jedan biznismen iz Monte Karla. Kada sam stala na "red carpet" našla sam se pod kišom bliceva i kamera, nisam tako nešto očekivala, jer su tim istim tepihom šetale svetske filmske zvezde, nisam očekivala da ću ja privući istu pažnju, ali bilo je upravo tako. Sa svih strana su me zvali "Jelenaaaa" i desilo mi se nešto što sam do sada gledala u specijalizovanim emisijama sa velikih filmskih festivala – dodele Oskara i slično. Nosila sam izuzetno skup nakit, poslednji hit Šoparda kao i ekskluzivnu haljinu kreatora Žorža Hobeike. Bila sam u društvu najvećih zvezda sveta filma, mode i biznisa među kojima je domaćica večeri bila Sharon Stone. Društvo za stolom mi je pravio holivudski glumac Josh Hartnett, na bini sam držala govor sa Donatelom Versaće...Jedno divno i novo iskustvo za mene. Jedino što mi se nije dopalo bila je frizura koju su mi napravili, pa sam celim putem gunđala da mi je na glavi gnezdo i da želim da pustim kosu, ali bila je toliko uvezana i lakom fiksirana da nisam uspela u tome...

Nakom poraza u Parizu usledio je povratak u Beograd, gde sam nedelju dana provela na terapijama kako bi uspela da saniram povredu i zdrava odem na turnire koji slede na travi. Nedelju dana kod kuće proteklo je brzo, uglavom u jurnjavi po ambasadama - zbog viza, a morala sam da vadim i novi pasoš. Ali nije sve tako crno, uvek ima i lepih trenutaka. Ovih nedelju dana u mom rodnom gradu mi je značilo puno, kompletna porodica je bila na okupu, videla sam se sa familijom i dragim prijateljima sa kojima se ne viđam tako često, jer profesionalne obaveze mi to ne dozvoljavaju. Uživala sam u domaćoj kuhinji, naročito jedući knedle sa šljivama koje obožavam. Išla sam i kod frizera, malo sam se osisala i promenila nijansu kose, ali nisam previše odstupila od moje prirodne boje kose.

Pišem vam pred sam polazak u Englesku. Uskoro krećem na aerodrom "Nikola Tesla" , a u Istburnu gde ću igrati prvi turnir naredne nedelje, stižem danas popodne. Nakon Istburna sledi Vimbldon i naravno jagode sa šlagom :)))

Voli vas vasa Jeca
Cmok


Foto: Srđan Stevanović